Shihan Taiđi Kaze

Sensei Velibor Dimitrijević

 
 

 

 
 
 
     

KASE HA SHOTOKAN RYU KARATE-DO

Shihan TAIĐI  KAZE (Taiji Kase) (1929 – 2004)

Razvoj Japanskog Šotokan Karatea, nakon II Sv. rata i njegova ekspanzija širom sveta u velikoj meri su zasluga i Taiđi Kazea.  Ostaće zapamćen kao jedan od najkreativnijih učitelja koji se “usudio“ da se otrgne od zvanične JKA linije i da stvori svoj koncept učenja i vežbanja . 

Sledeći očeve stope već sa 6 godina je krenuo putem Budoa.  U 16-oj godini je bio nosilac 3Dana u Judo-u.  Potpuno se posvećuje karateu nakon susreta sa Funakoši Gičinom, a posebno sa njegovim sinom Jošitakom u Honbu Dojo Tokiju 1944 godine.  Nakon II Sv.rata postaje prvi i najmlađi nosilac 3Dan a nakon osnivanja JKA 1957 godine postaje jedan od njenih glavnih instruktora.        Pripremao je i predvodio grupu vodećih instruktora (Enoeda, Shirai, Kanazawa) 1964 godine na promotivnoj turneji po svetu, da bi od 1967 godine pa do svoje smrti 2004 godine živeo u Parizu. 

Razvoj karatea u gotovo svim vodećim zemljama Evrope bio je i pod njegovim uticajem.  Na sreću i razvoj karatea u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije takođe su vezani za njegovo ime.   

Iako je bio član JKA i jedan od kreatora prvih takmičarskih pravila nikada nije prestao da veruje u ideju i viziju Budo karatea koju je nasledio od svojih učitelja.  Osniva WKSA (Svetsku Karate-Do Shotokan Akademiju) 1989 godine kao školu za najviše usavršavanje u karate veštini sa željom da se sačuva Budo koncept Karatea.  Savremeni trend razvoja karatea kao takmičarske discipline osiromašio je karate i udaljio ga od njegovog izvornog oblika kao borilačke veštine i životne filozofije.  Takmičenje je samo jedna etapa u razvoju, ali se odvija u uslovima ograničene realnosti zbog pravila i sudijske subjektivnosti.  U filozofiji borilačkih veština nema ograničenja i svest mora biti slobodna, zato i treba da postoji nivo iznad takmičarskog, a to je Budo Karate. 

Bio je opčinjen japanskom samurajskom tradicijom i moralnim kodeksom Bušido, što se manifestovalo i u formiranju njegovog osobenog pristupa u razvoju i unapređenju tradicionalnog Šotokan stila do te mere da se izdvojio kao poseban stil koji nosi njegovo ime, Kase Ha Shotokan Ryu Karate-Do. 

U svim aspektima vežbanja, fizičkom, mentalnom i duhovnom imao je samo jedan cilj; kako prevazići granice ljudskih mogućnosti i dostići nivo koji je iznad tehnike i fizičke snage.  Vođen idejama svojih učitelja, ali i svojom vizijom bio je neumoran u istraživanju svih aspekata treninga.  Dostigao je nivo apsolutne energetske kontrole, a lakoća i efikasnost kojom je demonstrirao moć svog Karate-Doa često nisu imali logično objašnjenje.  Takve demonstracije spadaju u red metafizičkih fenomena ukazujući na neslućene potencijale ljudske svesti i tela.  

Česti sukobi i promene na svetskoj karate sceni u želji za dominacijom nisu uspele da ga odvoje i pokolebaju u nameri da se potpuno i bez iakvih političkih uslovljavanja posveti razvoju svog karatea. 

Taiđi Kaze sensei je do poslednjeg daha ostao dosledan svom životnom izboru, a njegova lojalnost prema svojim sledbenicima i njegova humanost učinili su od njegovog lika legendu još za života. 

Njegov život na najbolji način oslikava moto:

“Heijo shin o oshinawa dzu“  ili Budi dosledan putu koji si odabrao.